Utisci sa tribine “VTO – Šansa za bebe”

U subotu 14. oktobra sam bila na trbini „VTO – Šansa za bebe“ u organizaciji Udruženja parova Šansa za roditeljstvo, pa ću podeliti sa vama svoje utiske i šta sam sve tamo saznala. Unapred vas upozoram da je tekst poduži, pa naoružajte se vremenom i strpljenjem.

Pred prepunom salom u Kolarčevoj zadužbini, na tribini su govorili dr Zorica Crnogorac iz Genesis klinike u Novom Sadu, dr Vesna Kopitović iz klinike Ferona u Novom Sadu, prof. dr Elijana Garalejić iz Narodnog fronta u Beogradu, gospođa Zlata Žižić iz Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, kao i strani gosti, dr Elias Tsakos iz klinike Ebryoclinic iz Soluna i dr Tonko Mardešić iz klinike Sanatorium Pronatal iz Praga.

Izlaganja su bila na razne teme od važnosti genetskih testova, preko predloga izmene buduće prakse, pa do iskustava klinika u inostranstvu i zaista su sva predavanja bila vrlo informativna i korisna.

Dr Zorica Crnogorac je govorila o značaju rađenja genetskih testova na embrionima pre njihovog transfera. Naime, otkrili su da su genetske mutacije čest razlog neuspešnih oplodnji, pa se stoga preporučuje PGS test (Preimplantation genetic screening).

Ovaj test omogućava da se pre implantacije analiziraju hromozomi i identifikuje zdrav embrion koji će se zatim upotrebiti u VTO tretmanu. Pomoću skrininga PGS testom može se i udvostručiti uspešnost VTO tretmana:

  • 150% kod žena starije dobi (što mu dođem ja)
  • 132% kod problema sa implantacijom
  • 71% kod ponavljanih spontanih pobačaja
  • 64% kada je uzrok u muškom infertilitetu

Ono što je takođe važno znati je ko je pod većim rizikom razvoja abnormalnosti u broju hromozoma:

  • Žene 30+ godina su pod većim rizikom u odnosu na mlađe žene.
  • Žene sa ponavljanim spontanim pobačajima ili ponavljanim izostankom implantacije u IVF tertmanu.
  • Žene sa istorijom prethodnih trudnoća sa hromozomskim anomalijama.
  • Muškarci sa abnormalnim spermogramom.

Prednosti PGS testa: povećanje stope implantacije, smanjenje stope pobačaja i povećanje šanse da će se roditi zdravo dete.

Dr Crnogorac je takođe govorila o značaju ERA testa (Endometrial Receptivity Array), odn. test endometrijalne prijemčivosti, kojim se precizira dan i vreme kada je endometrijum spreman za prihvatanje embriona.

ERA test povećava za 25% uspešnost VTO kod pacijentkinja svih starosnih grupa, dok kombinacija PGS i ERA testa podižu stopu uspešnosti i do 80%.

Za više informacija o ovim i drugim testovima, možete posetiti sajt klinike Genesis. Na tribini nije bilo reči o tome koliko ovakvi testovi koštaju, pa ću se potruditi da u narednim danima saznam i te informacije, a ukoliko neko od vas već ima ove informacije, molim vas podelite u komentarima.

Dr Crnogorac je takođe napomenula da je kod žena starijih od 44 godine, procenat uspešnosti VTO sa sopstvenim jajnim ćelijama 5-10%, dok je sa doniranom jajnom ćelijom taj procenat preko 50% po ciklusu. Stoga ona savetuje ženama te dobi da ne traće vreme i novac i ne prolaze kroz bolne procedure vantelesne, već da odmah idu na VTO sa donorskom jajnom ćelijom.

Ja sam gotovo na ovoj starosnoj granici i to je definitivno nešto što ću morati da razmotrim ukoliko mi naredna dva pokušaja ne uspeju. Ovo je naravno samo preporuka jedne doktorke, a na svakoj od nas je da odlučimo da li je to uopšte opcija za nas i u kom trenutku bismo se eventualno odlučile na nju. Svakako je dobro imati sve informacije kako bismo donele najbolju odluku za sebe.

Dr Crnogorac je ostavila veoma pozitivan utisak na mene, jer je između ostalog, i sama postala majka putem vantelesne oplodnje i verujem da može da se poistoveti i da ima razumevanja za ono kroz šta sve mi prozalimo u ovom procesu. Nisam imala prilike da je upoznam, ali sam sigurna da mnoge od vas imaju iskustvo sa njom, pa možete slobodno i to podeliti ovde.

Dr Elias Tsakos iz klinike u Solunu je govorio o tome kako birati klinike za vantelesnu oplodnju. On smatra da je važno upoznati ceo tim, ne samo ginekologa, već posebno embriologa i ostatak tima koji će raditi na vašem slučaju, da pogledate sve prostorije klinike, a ne samo recepciju i ordinaciju ginekologa. Dakle, treba zahtevati turu klinike, gde ćete imati priliku da vidite i operacionu salu, laboratoriju i koju opremu koriste, itd.

Drugim rečima, doktor misli da bi klinike trebalo da se potrude da nas zadobiju kao pacijente, što sam i ja, sa svojim zapadnjačkim mentalitetom, takođe smatrala pre nego što sam ušla u ovaj proces. Ali mislim da svi znamo da je kod nas u regionu situacija upravo obrnuta. Klinike, a posebno lekari, sebe posmatraju bogovima na Zemlji i da mi treba stope da im ljubimo što su uopšte voljni da nam posvete i delić svog vremena i prihvate da nas za tričavih 5.000 evra leče. Na nama je da taj trend menjamo i da zahtevamo bolji tretman, jer na to imamo pravo i na, kraju krajeva, mi njih plaćamo, bilo u državnim bilo u privatnim klinikama, pa je vreme da počnu u skladu sa tim i da se ponašaju.

Dr Tsakos je dalje naveo da treba proučiti biografije doktora, gde su se školovali, nivo njihovog dosadašnjeg iskustva, kako izgleda celokupan proces VTO, pa čak i radno vreme klinike. Zašto je to važno? Pa zato što će možda vaši embrioni biti spremni za transfer u neku subotu ili nedelju, pa ako klinika tada ne radi…nemate sreće! Takođe je na tribini pomenuto da ima klinika koje transfer rade samo određenim danima u nedelji, pa opet ako vaš transfer ne pada u taj dan, morate da čekate sledeći put, što svi znamo, mnogo košta, a i kljukate se hormonima uzalud.

Ovo su izuzetno korisne informacije koje bih volela da sam imala kada sam ja birala kliniku. Pisala sam o tome kako sam odabrala Sistinu u Makedoniji i moram priznati da iako je taj način u tom trenutku bio dobar za mene, sada bih to drugačije uradila. Pa možda vi koje tek treba da izaberete kliniku budete pametnije od mene i tome posvetite više vremena i truda.

Doktor je takođe predstavio zakonsku regulativu u Grčkoj po pitanju biomedicinski potpomognute oplodnje (BMPO) i naveo da je donacija sperme i jajnih ćelija moguća isključivo altruistički, dakle bez ikakve novčane nadoknade (kao kada biste donirali krv, koštanu srž, bubreg ili bilo koji drugi organ) i da su donacije anonimne, za šta se on svesrdno zalaže.

Moram priznati da i dalje ne razumem razloge država i lekara da insistiraju na anonimnosti donora ukoliko sami donori ne žele da budu anonimni. Doktor je kao razlog naveo da ljudi često biraju po slikama, pa ako vide npr. neku lepu, zgodnu ženu, pre će nju izabrati, iako njen materijal možda uopšte nije toliko „dobar“, a pod tim on podrazumeva nivo inteligencije, obrazovanosti i karakter.

Kada sam ja birala donora, na raspolaganju si mi bile slike donora kada su bili mali, do 3-4 godine starosti, tako da svakako nisam birala po slikama. Meni su bili važni njihovi profili, gde se upravo vide karakteristike koje doktor navodi – inteligencija, obrazovanje, interesovanja, karakter, emocionalna inteligencija. Gde ja vidim prednost donora koji nisu anonimni nije u tome da bih videla kako izgledaju kao odrasli ljudi, niti zato što bih ja lično htela da ih upoznam, već zato što ti ljudi u svom profilu navode otvorenost da ih deca jednoga dana kontaktiraju ukoliko to budu želela. A verujte, sva deca se kad tad zapitaju ko su im biološki roditelji, bez obzira na to koliko divan odnos imaju sa svojim roditeljima. To je potpuno prirodna potreba i ja lično nikada ne bih to zamerila svom detetu i, kao što sam i ranije pisala o tome, mnogo mi je bilo žao kada sam shvatila da moje dete neće imati tu priliku. Mislim da Dr Tsakos i zakonodavci treba da imaju malo više poverenja u ljude i da nam omoguće više slobode u ovom procesu. Na kraju krajeva, pa šta i ako neko bira po slici? Nije li to njeno/njegovo pravo? Ne bira li većina muškaraca tako svoje partnerke i buduće majke svoje dece? Pa ih niko u tome ne sprečava, niti dovodi u pitanje razloge tih odluka. Možda postoje neki validni razlozi za insistiranje na anonimnosti donora, ali ja ih na ovoj tribini nisam čula.

Ono što je važno naglasiti kada je u pitanju grčki zakon je da je Grčka jedina zemlja EU u kojoj je dozvoljeno surogat majčinstvo. Eto još jedne potpuno legitimne metode koju dušebrižnici i čuvari morala nacije u većini zemalja zabranjuju.

Dr Vesna Kopitović iz Ferone u Novom Sadu je govorila o predlozima izmene VTO prakse u budućnosti i zaista je dala nekoliko vrlo korisnih predloga:

  1. Uvođenje vaučera koji bi važili za sve postupke i lekove tokom jednog ciklusa vantelesne oplodnje. Komisija bi na početku odlučivala o vašem slučaju i da li ispunjavate uslove da vam država plaća VTO ili ne. U slučaju da dobijete pozitivan odgovor, dobijate vaučer s kojim onda možete sve postupke i analize obavljati bez nabavljanja uputa za svaku pojedinačnu analizu ili postupak, kao i nabavljati potrebne lekove bez recepta.
  2. Broj VTO koje država pokriva da se podigne sa 3 na 6, s tim da prva dva budu single embrion transferi, a da država onda pokrije i krio ciklus.
    Single embrio transfer se odnosi na zabrinutost države da ne može finansijski da izdrži toliki nalet dvojki i trojki. Prenatalna i natalna nega, naime, u tim slučajevima mnogo košta, te je bolje i zdravstveno bezbednije za majku da se rađa jedno po jedno dete. A ako imate više embriona, onda država plati da vam ih zamrzne (na ne znam koji period). Ono što nisam najbolje razumela je da li bi ova opcija single ET bila obavezna ili bi bila samo kao opcija za majke i parove da odaberu šta žele. Iskreno se nadam da je u pitanju samo opcija koja se nudi, jer bismo inače debelo zašli u ustavna prava, mada nam ni to ne bi bio prvi put. Češka navodno ima isto to pravilo koje super funkcioniše, po rečima Dr Mardešića, ali o njihovom diskriminatornom zakonu nešto kasnije.

Ostale predloge možete videti na slici dole.

dig

 

Dr Kopitović je takođe iznela pitanje gornje granice godina žene za vantelesnu oplodnju sa doniranom jajnom ćelijom i da li bi ženama koje imaju 50 ili 60 godina trebalo to dozvoliti uz komentar da ona u tim godinama ne bi volela da kreće u prvi razred. Ne bih želela da napadam doktorku zbog ove izjave, jer sam videla da nema lošu nameru, već da prosto iznosi svoje mišljenje i iznosi jedno pitanje o kome svaka žena treba da razmisli i donese odluku za sebe. Ali o tome se upravo i radi – svakoj ženi treba da se omogući to PRAVO da oluči za sebe. Još jedan slučaj u koji zakon ne treba da se meša. Ako je Čarli Čaplin mogao da postane otac u 73. godini života, Robert Deniro i Pablo Pikaso u 68, a Stiv Martin u 67. godini, onda ne vidim odakle državi ili bilo kome drugom pravo da dovodi u pitanje odluku neke žene da u 61. godini postane majka. I tu se završava svaka dalja rasprava na ovu temu. Jednaka prava za muškarce i žene. Tačka.

A kad smo već kod jednakih prava, moram da se osvrnem i na prezentaciju dr Mardešića iz Praga koji je naveo da po češkom zakonu donacija sperme i jajnih ćelija nije dozvoljena homoseksualnim parovima i ženama bez partnera, kao i da je terapija steriliteta zabranjena ženama preko 49 godina starosti. Lepo Češka, baš lepo, onako full diskriminatorno bez stida i blama. Ali shvatiće, nadam se, i Češka jednoga dana koliko para gubi zbog ovog uskoumnog zakona, koliko je žena kao ja koje su bez partnera a žele da budu majke, koliko homoseksualnih parova koji žele da budu roditelji i koliko je žena koje žele i imaju pravo da postanu majke kad god to požele u svom životu, pa će promeniti zakon i uzeti nam pare.

Dr Elijana Garalejić je govorila o vitrifikaciji, odn. brzom zamrzavanju jajnih ćelija. Ona je rekla da je ova metoda mnogo bolja od sporog zamrzavanja koje je u prošlosti korišćeno, da je procedura u potpunosti bezbedna i da ni na koji način ne utiče na plod, na njegovo zdravlje ili procenat uspešnosti oplodnje i kasnije trudnoće.

Tribinu je zatvorilo izlaganje gospođe Zlate Žižić iz Uprave za biomedicinu, koja je predstavila Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Žali bože 15 minuta života koje nam je oduzela predstavljajući svaki božji član zakona. Čak je ni žamor iz publike, koji je očigledno pokazivao nivo zainteresovanosti za njeno detaljisanje, nije omeo u nameri da do kraja iščita sve slajdove. Ali ono što sam mogla da izvučem, a što nam je svima značajno je da:

  • žene bez partnera imaju pravo na donaciju sperme i jajne ćelije
  • sperma i jajna ćelija jednog donora može se iskoristiti samo za jednu osobu ili par sve dok ne ostvare trudnoću. Ako ostvare, materijal se čuva za buduće njihove pokušaje, a ako odustanu, onda se materijal vraća u promet.
  • Saznala sam i šta su heterologne i homologne oplodnje. Heterlogna oplodnja je kada su sperma ili jajna ćelija donirane od strane trećeg lica, a homologna kada oba materijala dolaze od partnera.
  • U tom smislu, za heterolognu oplodnju je obavezno pravno i psiho-socijalno savetovanje, a za homologno nije, ali parovi imaju tu mogućnost ako je žele. O ovoj vrsti diskriminacije, u nekom narednom postu.
  • I ono najvažnije, podzakonski akti koji će omogućiti početak primene zakona očekuju se za 18 meseci od donošenja zakona, dakle do kraja 2018. godine. Za mene će tada već biti kasno, ali za vas mlađe koleginice pomoć dakle uskoro stiže.

Nakon tribine je postojala mogućnost individualnih konsultacija sa učesnicima tribine, ukoliko ste ih unapred zakazali, ali meni je žao što nije bilo vremena za otvorenu diskusiju, gde bismo imali prilike da postavimo pitanja koja se svih nas tiču i čujemo odgovore panelista.

Na kraju bih pohvalila rad Udruženja parova Šansa za roditeljstvo koje zaista vredno radi na podizanju svesti javnosti o problemu steriliteta i na poboljšavanju uslova za lečenje istog. Moja jedina zamerka je da se Udruženje prevashodno fokusira na parove – od naziva udruženja, prego logotipa i motoa „Da nas dvoje bude barem troje“, a da se tek tangentalno pominju pojedinci poput mene koji biju istu bitku. A pošto ja ne verujem u kritiku sa tribina, već u akciju na terenu, juče sam se učlanila u Udruženje i sutra, u ponedeljak, 16. oktobra u 17 časova planiram da odem na okupljanje u Zahumskoj 23a u Beogradu kako bih ponudila svoje volonterske usluge u borbi za ostvarivanje prava i nas individualaca, a ne samo parova. Ukoliko delite moju strast, vidimo se sutra!

 

Advertisements

One thought on “Utisci sa tribine “VTO – Šansa za bebe”

Add yours

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s

Powered by WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: