Golgota zvana zubar

Znate ono kad sam se pametala da ne odlažete stvari i donošenje odluka jer to stvara dodatni stres? E pa to važi za sve osim za odlazak kod zubara! Jer zubar boli. Zubar plaši. Zubar budi sve one arhetipske i najiracionalnije strahove u nama. OK, ponekad malo i poleči, ali strah i bol daleko prevazilaze sve dobrobiti!

Stoga, svaki izgovor koji smislite je legitiman. Ne mogu sad nemam para. Čekaj prvo da odem da proverim krvnu sliku, pa ću onda kod zubara. Nisam sveže izdepilirana na nausnicama, nema smisla. A ne, ne mogu danas, pomažem komšiji da izbaci neki šut. Sve do čuvenog – moram tetki lek da odnesem!

Užasno se bojim zubara. Možda zato što sam ko tinejdžerka imala dosta kvarnih zuba, pa mi ih je popravljala neka ne baš nežna zubarka i to bez anestezije, pa sam navukla traumu do kraja života. Možda  zato što sam sa 20 godina u saobraćajnoj nesreći ostavila 5 prednjih zuba na kontrol tabli, pa je oporavak trajao mesecima i na kraju se završio brušenjem zdravih zuba kako bi mi montirali most od ni manje ni više nego 11 zuba. A možda bih imala podjednako jak strah sve i da se ništa od ovoga nije dogodilo, jer sam sisa.

Bilo kako bilo, mrzim zubare! I znam da ne vole da ih zovemo zubarima, nego stomatolozima, ali briga me.  Evo, javno se deklarišem kao antidentista. Duboko verujem da su ti ljudi sadisti. Ko normalan bira da bude najomraženija osoba u svačijem životu?! Biti zubar je baš rewarding, šta?

Mrzim sve što ima veze sa zubarima.

#1           Sprave za mučenje

Počevši od one naizgled bezazlene sonde za pregled s kojom može da mi priđe samo NAKON što mi da anesteziju. “Zašto anestezija, pa to je samo preeegled.“ Neka je brate, ali ti tom iglom kad čačneš karijes mene bol zvekne u glavu sve do temena i nazad.

Ma uopšte, kad vidim onu tacnu sa svim sterilnim instrumentima, samo mi se smenjuju slike mučenja španskih inkvizitora, a u glavi mi odzvanja glas Lorensa Olivijea iz filma „Maratonac“ dok muči Dastina Hofmana: „Is it safe?“

#2           Miris

Za jednu OCD osobu kao što sam ja, čovek bi pomislio da su ordinacije raj za mene, al’ jok! Prvo što osetite kad uđete u zubarsku ordinaciju je miris sredstava za sterilizaciju, koji je toliko jak i specifičan da vam se do kraja života usadi u mozak i nema šanse da ga pobrkate sa bilo kojim drugim mirisom. Kao životinje kad odvedete ili, bolje rečeno, odvučete kod veterinara, pa osete miris straha drugih životinja i svi redom počnu da se tresu i zavlače u najudaljenije ćoškove čekaonice. Tako i ja, kad osetim taj miris, podvučem rep između nogu, skupim se u najmanje klupko i mislim, možda me ne vide, možda me zaborave, evo ima hitnijih slučajeva od mog, mogu ja i sutra…

#3           Zvuk

Zna se koji. Zvuk bušilice. Zvuk koji bez greške najavljuje pakao. Sekunde se čine kao sati. Ne znam šta je gore, kratki isprekidani zvuci obrtaja ili onaj jedan dugotrajan kad znate da ide duboko, da ste suviše dugo čekali i sad ste zabrazdili. Uslovila sam se na zvuk te prokletinje, pa kad god negde čujem išta što iole zaliči na to, mene oblije ladan znoj.

#4           Zubarska stolica

Jeste i vi jedna od onih osoba što kao prijateljski ćaska sa doktorom 15 minuta, postavlja najgluplja moguća pitanja, hvali mu slike po ordinaciji, samo da što više odloži momenat kad mora da sedne na tu prokletu stolicu? Ja jesam. Inače sam vrlo introvertna osoba, ne baš mnogo komunikativna, ali kod zubara se raspričam ko žena na pijaci.

Kad pogledate, sve u tim stomatološkim ordinacijama je namešteno tako da vas prestravi. One glat izgledaju kao tamnice za mučenje. Od te srednjovekovne stolice za mučenje, preko blještavog svetla koje vam upere u lice kao da ste na ispitivanju za serijsko ubistvo, pa do sadističkih instrumenata postavljenih pod konac onako lepo ispred vas, da vidite šta vas sve čeka i tog sterilnog mirisa koji vam se zabada u nozdrve. Onda se još doktor ko psiho nadvije nad vama, sa maskom na licu, u gumenim rukavicama i tihim, sadističkim tonom kaže: Otvori.

Embed from Getty Images

 

 

Ma otvori ti, brate! Ko je lud da samovoljno otvori usta i pusti da mu neko čeprka po njima kad zna da ga provereno čeka bol? Nema šanse da bola ne bude, samo je pitanje u kom momentu i u kom intenzitetu će da udari. E zato ću radije da istrpim bol igle u desnima i primim anesteziju, nego da rizikujem tu golgotu.

Elem, moram kod zubara…

 

Advertisements

2 thoughts on “Golgota zvana zubar

Add yours

  1. Sad je meni jasno zasto u utorak ‘ ne mogu, idem kod zubara’ ima dimenziju i trajanje ceelog dana. Namuci se ti pre, za i posle njega… dobro da je i taj utorak ostao za nama;-)

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Powered by WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: